Rečnik pojmova

Javnost (ili opšta javnost) često se koristi u značenjima koja su bliska izrazima građani, građanstvo, narod itd. U Vodiču će se ovaj izraz koristiti da označi sve građane i sve formalne i neformalne oblike njihovog organizovanja (udruženja, privredni subjekti itd.), sem nadležnih državnih organa.  U najkraćem, kad se kaže javnost, misli se na društvo, minus država.

Javno –  misli se na javnu vlast, odnosno na ono što se popularno naziva državom.

Zainteresovane strane su svi pojedinci, organizacije i grupe (formalne i neformalne) na koje određena inicijativa utiče. U stručnim krugovima se odomaćio i termin iz engleskog jezika stakeholders – lica koja imaju poseban interes u nekoj stvari. U zainteresovane strane spadaju i državni organi i organizacije, kao i pojedinci i organizacije koje ne spadaju u državni sektor, a imaju interes u vezi za razmatranom inicijativom

Ciljne grupe U ovu grupu spadaju pojedinci i organizacije koji su direktno pogođeni merama javnih politika.

Ciljne grupe nisu akteri (subjekti) javnih politika kao takvi, već su, naprotiv, objekti, i to objekti komunikacija koje imaju određene ciljeve spram tih ciljnih grupa. Ciljna grupa je skup pojedinaca, organizacija, privrednih subjekata, odnosno institucija kojima se obraćamo na određeni način (njih „ciljamo” našim obraćanjem – druge grupe nas u tom trenutku ne interesuju) sa namerom da ih a) potaknemo na određeno činjenje (da npr. traže, iniciraju ili podrže promenu neke politike) ili b) poljuljamo u njihovim uverenjima i tako uputimo na nečinjenje (da ublažimo ili neutralizujemo njihovo protivljenje javnoj politici za koju se zalažemo) ili c) samo informišemo i edukujemo o određenim pitanjima za koja očekujemo da će tek kasnije doći na dnevni red, pa želimo da ih pripremimo kako bi tada na data pitanja gledali kroz prizmu određenih informacija i vrednosti o kojima razgovaramo.

Akteri javnih politika su svi pojedinci, organizacije i (formalne i neformalne) grupe koje imaju nadležnosti ili na druge načine utiču na formiranje i sprovođenje određene javne politike. Izraz akteri javnih politika uključuje samo zainteresovane strane koje aktivno utiču na formiranje i primenu određene javne politike, a isključuje sve koji su pasivni, tj. njen objekat. U aktere javnih politika svakako spadaju državne institucije nadležne za upravljanje nekom javnom politikom (npr. finansijama, poljoprivredom itd.).

Interesne grupe su pojedinci i organizacije koje imaju jasno definisani zajednički interes (najčešće komercijalni) u vezi sa formiranjem ili sprovođenjem javnih politika i koje zajedno i organizovano rade na promovisanju tog interesa. Izraz interesne grupe ne uključuje aktere iz javnog sektora, kao ni one koji učestvuju u javno-privatnom dijalogu bez interesa da se o nekoj inicijativi odluči na jedan ili drugi način.

Javne politike (engl. policy) predstavljaju namerno i planirano delovanje organa javne vlasti kako bi odgovarili na konkretne društvene izazove i probleme i postigli željene promene. U praksi se termin javna politika koristi da označi i odgovor države na skup problema, npr. ekonomska politika, poljoprivredna politika, kao i konkretne dokumente javnih politika (u daljem tekstu: DJP), kojima se uređuje neka oblast.

Javno-privatni dijalog (JPD) je proces koji podrazumeva komunikaciju između građana i građanki, privrede i organizacija civilnog društva, s jedne strane, i države, lokalnih samouprava, javnih preduzeća i ostalih institucija, s druge strane, u vezi sa poslovima od javnog interesa, a pre svega u vezi sa sadržinom propisa i načinom njihove primene. U najkraćem, javno-privatni dijalog obuhvata interakciju onih koji su nadležni da donesu određenu odluku od javnog značaja i onih na koje se ta odluka odnosi ili su za nju zainteresovani iz nekog razloga.

U najboljem izdanju, javno-privatni dijalog predstavlja istinski partnerski odnos privatnog, civilnog i javnog sektora, čija je suština u dvosmernoj komunikaciji.